*Литија поводом упокојења Деда Тасе*

Издржаће деда, јак је он… Ријечи које су ми се вртиле по мислима тих дана. Ријечи које излазе из срца, негиране од стране ума који слијепо прати ријечи доктора. Таква величина, такав стуб хришћанства, принципа, није могао да оде, није смио. Срдио сам се зашто нас је напустио, како је могао…? Деда Таса како смо га сви од миља звали, рођен је у селу Брдарица код Ваљева под именом Зоран Јевтић. Димпломирао је на теолошком факултету у Београду. На монашењу добија име Атанасије које ће бити упамћено како на теолошком пољу тако и на хришћанском. Био је духовно чедо Светог Аве Јустина који га је замонашио у манастиру Пустиња. Након тога завршава теолошке студије у Београду, докторира у Атини и постаје професор на Теолошком факултету те постаје Банатски епископ, а убрзо затим постаје херцеговачки владика и пастир херцеговачког стада. Као земљотрес удара у ову Свету земљу и производи искру Христове свјетлости у херцеговачком камену која од тада само пламти јаче*. Такав интелектуални горостас пред дјецом би нестао и у његовим очима и осмијеху назирало се право и истинско дјете. Поред те њежне стране Деда се уистину водио и оном српском “ Кадар стећи и утећи и на страшном мјесту постојати“. Уз херцеговачки, а и цијели српски народ је стајао и бранио га у најтежим временима, Голготу Херцеговаца је и сам проживљавао својом вољом и ишао у прве борбене линије тамо гдје је страдање највеће. Знао је да загрми али грмљавина је значила најњежније волим те, а грмио је на сваког… По ријечима митрополита Амфилохија: „Створи Бог Атанасија и пуче калуп“ довољно говори о његовој несвакидашњој појави.Уснуо је лав, тих дана се могло чути из грла многих вјерника који су га знали, лав је ријеч која стоји уз Владикино име и описује га у пуном значењу. Уснуо је између два лава , Светог Лава Римског (3. март) и Светог Лава Катанског (5. март).Тако је и ред, лав међу лавовима. Дане у постељи проводио је завршавајући једну од својих многобројних дјела са ријечима „Пуцајте, ја и даље пишем“. Деда, родитељ и владика си био, отишао јеси али напустио ниси… Воле те твоја дјеца ❤️
Корачајмо траговима својих предака!

*Реченица преосвештеног Владике Григорија на предавању посвећеном годишњици упокојења Владике Атанасија.

Дјеца твоје
Херцеговине