Тајанствен је тај животни круг од малог дјетета до „великог“ … Старост, веома често са собом доноси болест и самоћу. Старост је тешка и када си окружен дјецом и унучићима, а камоли када никога сем Бога немаш.

Ова бака Милојка живи сама у оближњем селу код Требиња. Животни услови у којима је боравила за савременог човјека су непојмљиво тешки! Обје просторије њене старе кућице су у буквалном смислу биле урушене и пропале. Живјела је без воде и купатила. Све ствари су толико биле старе да су се скоро распале. Мишеви са крова и вана су јој улазили у кућу, чак је и уједали. Када смо јој саопштили да желимо да јој барем мало уредимо дом, смирено и стидљиво је одговорила да ЈОЈ НИШТА НЕ ТРЕБА и да помогнемо некоме другом јер свакако неће још дуго живјети. Све нас је дотакла својим ријечима, једноставношћу и уопште својом појавом. Хвала Богу драгом да постоје овакве смирене, кротке и благодарне душе на овом свијету које нас уче колико је човјеку мало потребно да би био срећан.

Уз Божију и помоћ свих вас, а са мало нашег труда, одрицања и воље фондација Свети Вукашин баки Милојки је реновирала кућу. Цијели пројекат је трајао око мјесец дана. Довели смо воду у кућу, озидали и направили тоалет у склопу просторије. Добила је нову кухињу, намјештај, те све од бијеле технике што је недостајало да би услови за живот једног живог бића били испуњени. Ужасно црне зидове смо успјели избијелити, а окућницу комплетно очистити од шибља и корова. Несумњиво је да ће јој одсадашњи лагоднији живот олакшати старост и продужити живот.

Драги наши, хвала вам свима на подршци, што материјално, што физички, што даривањем материјала, намјешатаја и осталих потрепштина.

Трудимо се да баку обилазимо као и све остале потребите, јер чешћим гледањем и разговором изграђујемо повјерење и блискост, те заиста бринући се о њима постајемо као једна породица.

ЦИЈЕНА УЛОЖЕНОГ ТРУДА ЈЕ БАКИН ИСКРЕН ОСМИЈЕХ!

БУДИМО ЉУДИ!