Радмила живи у Требињу, самачким животом. Инвалид је однедавно, јер због високог шећера су јој морали да ампутирају једну ногу до поткољенице. Борац, какав се ријетко рађа. Увијек насмијана, позитивна и спремна да саслуша друге и њима уљепша дан. Она – која трпи такве болове и живи самачким животом, она је управо та која чини да се увијек код ње осјећамо пријатно. Хвала Господу што постоје овакве душе које нас уче племенитости, вјери и нади у живот.

Захваљујемо се радницима „Крунић комерц“-а који су нам помогли при утовару и истовару шпорета, а нашој драгој Радмили желимо да је у здрављу служи.

БУДИМО ЉУДИ!